Teško da Jovan Isakov prođe beogradskim naseljem Višnjica a da ga deca ne zaustave i ne zamole da im napravi neku origami figuru. Jer, on je naš najveći majstor drevne veštine pravljenja stilizovanih figura savijanjem papira

U Japanu postoji verovanje da svakog ko napravi hiljadu papirnih ždralova u origami tehnici, čeka srećan i bogat život. A Jovan Isakov se seća da je još kao dete video televizijsku emisiju u kojoj su deca ozračena prilikom bacanja atomske bombe na Hirošimu, predano i strpljivo savijala papir i brojala napravljene ždralove, očekujući da će im hiljaditi doneti ozdravljenje.

Nije ga ova tradicionalna japanska veština savijanja papira, koja se nalazi na pola puta između hobija i umetnosti, odmah "zarazila". Desilo se to mnogo kasnije, tačnije, pre dve decenije kada mu je, sasvim slučajno, u ruke dopala knjiga o origamiju. Zainteresovala ga je pa je uzeo papir i prema priloženoj šemi napravio prvu figuru. Ne samo što mu se dopala, već je shvatio da ova kreativna veština regeneriše i čisti dušu bolje od meditacije, a uzburkane misli smiruje delotvornije od bensedina. Od tada problemi, životni lomovi i teške godine, Jovanu nisu mogli ništa. Svaki slobodan trenutak i svako parče papira koristio je da napravi neku figuru.

Bolju i komplikovaniju od prethodne.

Kinezi su pronašli papir davno pre početka nove ere, a u 6. veku budistički sveštenici su ga preneli u Japan. Prve origami figurice datiraju iz tog perioda. Zahvaljujući tome, origami (od reči "oru" što znači savijanje i "kami" papir) u Zemlji izlazećeg sunca ima dugu tradiciju. Korišćen je u ceremonijalne svrhe, vrlo često i kao ambalaža, a umeće se prenosilo sa roditelja na decu.

Veštinu pravljenja stilizovanih figura ljudi, životinja i raznih stvari savijanjem papira, u zapadni svet doneli su sredinom 19. veka japanski mađioničari. Origami se najozbiljnije "zapatio" u Velikoj Britaniji, a zahvaljujući entuzijazmu našeg sagovornika, osnovana je origami sekcija pri kulturno-umetničkom društvu "Đoka Pavlović" u PTT Srbije gde Isakov radi. Ne samo što je origami zanimljiv, već je i vrlo koristan u razvijanju motorike kod dece, budi asocijativnost, a teško je naći kreativniju i jeftiniju razbibrigu veli Jovan dok posmatra petogodišnju Aleksandru, najmlađu učenicu, kako pažljivo i strpljivo savija papir koji polako dobija oblik ptice.

Objašnjava nam da je najvažnije savladati baze, osnovne šeme, posle je sve nadogradnja, a pažljivo i precizno savijanje je uslov za dobar rezultat. Jovanu šeme davno nisu potrebne, izmislio je i sam mnogo novih baza, a sada sve radi iz glave. Iako postoje specijalni papirići, za origami se može koristiti bili koji papir koji može da zadrži oblik. Koristi se i karton od kojeg se dobijaju vrlo zanimljive figure, a Jovanove su više nego interesantne.

Da u njemu čuči stari roker, sem duge kose vezane u rep i muzike koja se kod njega čuje 24 časa, govore figure Rolingstonsa, Ej-Si Di-Si, Džimija Hendriksa. Ceo papirni sastav čuvene hevi metal grupe "Motorhed" otišao je u London i sada krasi sobu Lemija, njenog lidera i pevača.  Jovan Isakov je do sada izlagao više puta, a naročito je ponosan na izložbu samo sa maskama. Međutim, ono što mu u poslednje vreme pričinjava najviše zadovoljstva jesu sekvence domaćih filmova urađene u origamiju. Pokazuje nam papirne trodimenzionalne scene iz filmova "Ko to tamo peva" i "Maratonci trče počasni krug".

Nije potrebno da nam govori ko je ko... Diklić je naslikan, Bata Stojković verniji nego na fotografiji a Zoran Radmilović samo što ne progovori.

O prodaji radova nema ni govora. Za Jovana origami je najlepša igra na svetu, zato one najdraže figure čuva, a ostale poklanja. Saznali smo da se sprema da napravi figuru Nikole Tesle i da je sada posvećen traženju sponzora za novu knjigu. Želi što više da ga populariše jer je uveren da u ova smutna vremena u origamiju mnogi mogu da nađu spas.

Galerija slika:

• Ana Radžić
• Haljina - Legenda o hiljadu ždralova
• Jovan Isakov