Тешко да Јован Исаков прође београдским насељем Вишњица а да га деца не зауставе и не замоле да им направи неку оригами фигуру. Јер, он је наш највећи мајстор древне вештине прављења стилизованих фигура савијањем папира

У Јапану постоји веровање да сваког ко направи хиљаду папирних ждралова у оригами техници, чека срећан и богат живот. А Јован Исаков се сећа да је још као дете видео телевизијску емисију у којој су деца озрачена приликом бацања атомске бомбе на Хирошиму, предано и стрпљиво савијала папир и бројала направљене ждралове, очекујући да ће им хиљадити донети оздрављење.

Није га ова традиционална јапанска вештина савијања папира, која се налази на пола пута између хобија и уметности, одмах "заразила". Десило се то много касније, тачније, пре две деценије када му је, сасвим случајно, у руке допала књига о оригамију. Заинтересовала га је па је узео папир и према приложеној шеми направио прву фигуру. Не само што му се допала, већ је схватио да ова креативна вештина регенерише и чисти душу боље од медитације, а узбуркане мисли смирује делотворније од бенседина. Од тада проблеми, животни ломови и тешке године, Јовану нису могли ништа. Сваки слободан тренутак и свако парче папира користио је да направи неку фигуру.

Бољу и компликованију од претходне.

Кинези су пронашли папир давно пре почетка нове ере, а у 6. веку будистички свештеници су га пренели у Јапан. Прве оригами фигурице датирају из тог периода. Захваљујући томе, оригами (од речи "ору" што значи савијање и "ками" папир) у Земљи излазећег сунца има дугу традицију. Коришћен је у церемонијалне сврхе, врло често и као амбалажа, а умеће се преносило са родитеља на децу.

Вештину прављења стилизованих фигура људи, животиња и разних ствари савијањем папира, у западни свет донели су средином 19. века јапански мађионичари. Оригами се најозбиљније "запатио" у Великој Британији, а захваљујући ентузијазму нашег саговорника, основана је оригами секција при културно-уметничком друштву "Ђока Павловић" у ПТТ Србије где Исаков ради. Не само што је оригами занимљив, већ је и врло користан у развијању моторике код деце, буди асоцијативност, а тешко је наћи креативнију и јефтинију разбибригу вели Јован док посматра петогодишњу Александру, најмлађу ученицу, како пажљиво и стрпљиво савија папир који полако добија облик птице.

Објашњава нам да је најважније савладати базе, основне шеме, после је све надоградња, а пажљиво и прецизно савијање је услов за добар резултат. Јовану шеме давно нису потребне, измислио је и сам много нових база, а сада све ради из главе. Иако постоје специјални папирићи, за оригами се може користити били који папир који може да задржи облик. Користи се и картон од којег се добијају врло занимљиве фигуре, а Јованове су више него интересантне.

Да у њему чучи стари рокер, сем дуге косе везане у реп и музике која се код њега чује 24 часа, говоре фигуре Ролингстонса, Еј-Си Ди-Си, Џимија Хендрикса. Цео папирни састав чувене хеви метал групе "Моторхед" отишао је у Лондон и сада краси собу Лемија, њеног лидера и певача. Јован Исаков је до сада излагао више пута, а нарочито је поносан на изложбу само са маскама. Међутим, оно што му у последње време причињава највише задовољства јесу секвенце домаћих филмова урађене у оригамију. Показује нам папирне тродимензионалне сцене из филмова "Ко то тамо пева" и "Маратонци трче почасни круг".

Није потребно да нам говори ко је ко... Диклић је насликан, Бата Стојковић вернији него на фотографији а Зоран Радмиловић само што не проговори.

О продаји радова нема ни говора. За Јована оригами је најлепша игра на свету, зато оне најдраже фигуре чува, а остале поклања. Сазнали смо да се спрема да направи фигуру Николе Тесле и да је сада посвећен тражењу спонзора за нову књигу. Жели што више да га популарише јер је уверен да у ова смутна времена у оригамију многи могу да нађу спас.

Галерија слика:

• Ана Раџић
• Хаљина - Легенда о хиљаду ждралова
• Јован Исаков