Како би се подсетили ко је био Ђока Павловић објављујемо извод из Гласника ПТТ радника поводом десетогодишњице рада ПТТ кулутрно уметничког-друштва из 1955. године:

"Културно-уметничко друштво "Ђока Павловић" отпочеће прославу свог јубилеја - десетогодишњице непрекидног рада у току марта ове године. И у предратном напредном Удружењу чиновника ПТТ струке, поред осталих облика рада, значајно место су заузимали културно-просветни и уметнички рад. Нарочито се на овом пољу отпочело интензивно радити после Аранђеловачког конгреса 1935. године, тј. после збацивања дотадање режимске реакционарне управе Удружења. Отада до 1941. године негован је у нашем Удружењу културно-просветни и уметнички рад под разним видовима: кроз кружоке (читалачке групе, дебатни клубови) преко зидних новина, путем путујуће библиотеке зване АМБИБ, па до рецитација, солиста, квартета и организованих културно-уметничких група са хорским и драмски секцијама. Разумљиво је да ондашњи профашистички  режими нису дозвољавали да се на јавним концертима иступа с програмом револуционарне садржине, али су се ипак на поштанским конгресима, скупштинама и митинзима ориле Интернационале и друге револуционарне песме, научене и припремљене на дохват у седишту Централне управе Удружења у Београду. Непосредно после ослобађања Београда, док је наша Народна армија још водила крваве борбе на Сремском фронту, уништавала и истеривала непријатеља из земље, основано је Културно-уметничко друштво службеника и радника Београда (тада названо Културно-просветно друштво-КУПРОД) са секцијама–групама: хорском, драмском, музичком, фолклорном и рецитаторском, које је добило име "Ђока Павловић".

Зашто је Друштво добило ово име? Ко је био Ђока Павловић и које су његове заслуге за културно-просветни и уметнички рад међу ПТТ трудбеницима?

Друг Ђока Павловић је био ПТТ службеник који је, надахнут слободарским духом међу првим млађим поштарима прихватио и усвојио идеологију радничког покрета. Његова делатност у синдикату била је многострука. Поред организационих послова у спровођењу задатака на ширењу и јачању синдикалне организације, друг Ђока је неуморно радио на изграђивању и уздизању борбене свести код поштара, и на побољшању њихових радних и животних услова. Поред бриге и рада на подизању одмаралишта за ПТТ службенике и летовалишта за децу поштара, он се нарочито посветио културно-просветном и уметничком раду међу ПТТ службеницима.

Вредно је истаћи да је он – упоредо са организацијом примерног заједничког дечјег летовалишта – бринуо да се деца ПТТ трудбеника васпитавају под руководством напредних васпитача. Такође је с великим успехом спроводио организовање читалачких група, зидних новина, уметничких и забавних приредаба и другог. У том погледу највише је допринео организовању амбулантне (покретне) библиотеке АМБИБ. Библотека је комплетирана са око 700 одабраних напредних књига и кружила по читавој земљи од једног до другог поштанског колектива. Ова библиотека је одиграла позитивну улогу нарочито код оних службеника који нису били у материјалној могућности да набаве књиге из сопствених средстава.

Иако је за време бомбардовања Београда 1941. године био тешко рањен (а иначе здравствено оронуо услед хапшења и мучења у Београдсој "Главњачи") друг Ђока се као члан Партије одмах одазвао њеном позиву и отишао у партизане. Ујесен 1941. године приликом мучког напада био је ухапшен и предат Немцима, који су га са групом од 350 родољуба стрељали у Ваљеву."