Никола (Чедомира) Јовановић рођен је 9.12.1943. у Шапцу где је, у току гимназијског школовања, написао своје прве стихове. Студије медицине завршио је 1969. године на Медицинском факултету у Београду и свој професионални лекарски рад започео, накратко, у Крупњу а потом у родном Шапцу. По преласку у Београд, 1976. године, запослио се на Институту за онкологију и радиологију где је завршио специјализацију анестезије и реанимације. Магистрирао је и докторирао кардиологију. Стекао је научно звање научног сарадника из две научне области: из анестезије са реанимацијом и из онкологије. Дугогодишњи је професор на ВМШ за предмет Ургентна медицинска помоћ. Написао је уџбеник из овог предмета који је доживео четири издања.

Као ученик гимназије у Шапцу и за време студија у Београду аматерски се бавио музиком, фолклором, глумом и писањем поезије. Музиком и писањем поезије се бави и данас.

Срећно ожењен, супруга Гордана, доктор медицине. Имају два сина, старији мр Михаило, дипломирани електроинжењер, и, млађи, Горан, дипломирани правник.

Написао око 60 песама из области љубавне и родољубиве поезије, поезије за децу и поезије посвећене својој породици и пријатељима. Ово му је прва књига поезије.

Раније објављене песме су: У "МАЊЕЖУ" и БОЕМСКА ЗДРАВИЦА у зборницима боемске поезије БРОД НОСТАЛГИЈЕ (2004) и СРПСКИ ВИНОГРАД (2005) у издању КОЦ Чукарица и ДЕРЕТА.

Радове Николе Ч. Јовановића можете погледати и на његовом блогу који уређује на http://nikolaj.mojblog.co.yu.  

Живи са својом породицом и ради у Београду.

Лела Марковић рођена је у Призрену 3. 3.1971. године. Дипломирала на Правном факултету у Београду. Аутор је књига поезије У ПОТРАЗИ ЗА СОБОМ (1997), ЕПИЛОГ (1999), СРПСКИ ЈЕРУСАЛИМЕ (2001), СРЦЕ МИ ЛУТА СЕВЕРОМ (поетски текстови за музику, 2002), ВЕЧИТА ГАМА СЛОБОДЕ, (група аутора, 2004), НАЈЛЕПШЕ ХАИКУ НИСКЕ (група аутора, 2004), ЖЕЛИМ ДА ВАС ЧЕШЋЕ ВИЂАМ (песме за децу, група аутора, 2004), КАЛДРМОМ КА ЈУГУ (роман, 2004), РАДОСНИЦА (књига за децу, 2005).

Члан Удружења књижевника Србије, Књижевне заједнице Југославије, Удружења текстописаца за музичко стваралаштво Србије. Објављује у књижевној периодици.

Творац је идејног решења серије едукативних друштвених игара за децу које производи Беопласт експорт-импорт из Београда: Православни празници, Путевима Светог Саве, Пут око света, Игра у џунгли, Пут кроз земљу Недођију, Златокоса, Алиса у земљи игре.

Добитник је 1. награде Записових лирских кругова, Г. Милановац 2004, 3. награде фестивала поезије Мајски сусрети - Сцена Црњански, Београд 2004. за лирску поезију и награде фестивала поезије Златни песнички сусрет - Суботица 2004, за модерну песму.

Живи у Београду, запослена у Градском центру за социјални рад.

Снежана Бијеловић-Геровић је рођена 12.4.1965. у Дубровнику. У Требињу је провела детињство, завршила основну и средњу школу.

Дипломирала на филолошком факултету. Говори француски, немачки и енглески језик.

Аутор књиге поезије "ЧЕКАЈУЋИ ПЈЕСНИКА" (2002. године). Објављивала у више заједничких збирки песама и антологија.

Члан је књижевног клуба Ђуро Салај, Књижевне заједнице Југославије и УТЕКС-а.

"ОЧИ БОЈЕ ЗАВИЧАЈА" - њена је друга самостална књига поезије.

Живи и ради у Београду.

Јован Н. Бундало рођен је у Мајкић Јапри код Санског Моста. Ово је његова шеста збирка песама. Претходне збирке под називима: Да или не, и Љубав је рат објавила му је издавачка кућа "Просвета" из Београда. Издавачко предузеће "Чигоја штампа" објавило му је збирке песама под називом: Насмеј се растанку и Накит туђе душе, а пета збирка под називом Изгубљене сенке је ауторско издање. Рецензенти и уредници: Чедомир Мирковић и Милован Витезовић.

Живи и ради у Београду.

Радмила Аранитовић-Арамбашић, друга радост Миље и Радојице, рођена је у Малим Крћима код Пљеваља на дан породичне славе Св. Ђорђа. Одрасла је у традиционалном породичном амбијенту пљеваљског краја, испод бреза у Ловћенској улици, којој се као и старој мајци увек и радо враћа. То чини и у својој другој збирци песама коју сада обелодањује. Студије француског језика, рад у "Телекому Србија" Београд, породица и посебно Анастасија и Огњен који су, како она каже, њене најлепше певане а нeиспеване песме трајно је везују за Београд. У Београду шири шарм и лепоту, пише и објављује песме и оставља стваралачки траг у песничким и књижевним  часописима, збиркама и антологијама. Члан је више песничких и књижевних дружина, учесник и водитељ њихових активности и добитник неколико награда.

Члан је клуба књижевника ПТТ радника "Ђока Павловић" Београд, члан је Књижевне заједнице Југославије, Савеза књижевника у Отаџбини и расејању "САЈКОР-а", Удружења текстописаца Србије "УТЕКС", Књижевног клуба "Ђуро Салај" Београд и других. Песник је осећања, љубави и лепоте. У основи поезије је радост живљења, постојања и стварања. А у свему томе је музика.

Послушајмо музику њених песама.